Фото категорија - Европски дневник

Да погледате резултате гласања кликните овде

Радови у категорији фотографија

Назив рада: Стоп насиљу над децом и женама!

Назив школе: Друга крагујевачка гимназија

Ид рада: 2460

Опис рада

Назив рада: Земља заслужује да дише

Назив школе: Економско трговинска

Ид рада: 2459

Опис рада

Назив рада: „Педалама до промена"

Назив школе: Гимназија Велика Плана

Ид рада: 2457

Опис рада

Животна средина и климатске промене- Истраживања су доказала да готово половина укупног загађења ваздуха настаје од саобраћаја. Мотори возила раде тако што сагоревају горива као што су нафта, бензин, гас, који ванредно утичу на нашу околину. На ниво загађености утичу и старост возила, квалитет горива, начин организовања саобраћаја као и географски положај места. Потребно је смањити број возила на друмовима, избегавати да само возач седи у аутомобилу, повећати квалитет горива, регулисати саобраћај, возити се градским превозом као што су трамваји, тролејбуси и свакако радити на томе да се пронађу аутомобили који ће радити на горива која не загађују човекову околину, планирати градове тако да су стамбене зоне изван пословних квартова... Република Србија је према истраживањима најзагађенија земља на Балкану, а после Северне Македоније и Турске смо трећа земља по загађености ваздуха у целом Евопском континенту. Ваздух ниског квалитета који у себи садржи оксиде који могу изазвати тешке респираторне проблеме и лош утицај на имуни систем код здравих људи, а критично по грађане са хроничним болестима. Услед свих негативних промена у ваздуху, просечно годишње умире чак 10.000 људи, а ситуација се сваког дана погоршава. Ради лошег економског стандарда наше земље, сви ресурси су уфокусирани на то да имамо већи БДП, што доводи до занемаривања животне средине и климе који забрињавајуће утичу наше здравље. Сагледавши на све што се дешава, одлучио сам да нађем солуцију, и да помогнем и вратим природи колико је у мојој моћи. Као дете које је имало пуно здравствених проблема, од којих су респирациони имали велик утицај, морао сам стално да пазим на то како дишем и да ли сам у здравој околини. Избегавао сам загушљива места са цигаретама као и улице и друмове са пуно аутомобила и издувних гасова. Већину свог времена сам проводио у природу, у селу са пуно зеленила. Мир и срећу сам проналазио у густим шумама, у којима бих разговарао са дрвећем, у пространим сеоским поморавским ливадама пуних цвећа и животиња, као и у парковима где сам се безбрижно дружио са осталом децом. Када сам имао 11 година, добио сам своју прву бициклу. Сваку пут када бих пробао да је возим, падао сам и падао, али нисам одустајао, до момента када сам пуном брзином пројуривао кроз исте шумске путеве и паркове у којима сам тако радио проводио време. Тада се развила моја љубав за бициклизам која идаље траје. Вожња бицикле је мени толико помогла у борби против респирациомих проблема, да сада могу да удахнем пуним плућима и живим нормалан живот. Једног дана који сам провео у својој сеоској шуми, запитао сам се, „Како ли то дрвећа дишу?", тада ми је мама објаснила да су они уствари плућа целог света, и да дрвећа мене штите од лошег задуха, тако што га они узимају за себе поред тога што их штети. Од малих ногу сам научен како да поштујем природу, и зато сам одличио да направим промене и решења за загађивање животне средине и климе. Ову слику сам фотографисао у Великој Плани, у једном парку у којем сам проводио време као мали. Слика представља дете које окруженим дрвећем гледа у будућност, са једном ногом на педали које преставља спремност на промене за боље сутра, а другом на земљи, која указује на бригу и саосећање природи. Фотографија „Педалама до промена", позива на замену сувишног саобраћаја са бициклама, ради побољшања квалитета ваздуха и заустављању дефорестација услед повређивања живог ткива дрвећа и немогућности респирације и фотосинтезе изазваним загађењем, као и едукацију о животној средини и климатским променама.

Назив рада: Одлазак старих загађивача

Назив школе: Седма београдска гимназија

Ид рада: 2454

Опис рада

Назив рада: Повратак коренима

Назив школе: Tехничка школа Чачак

Ид рада: 2442

Опис рада

541

Назив рада: И они имају права

Назив школе: Техничка школа "Милева Марић Ајнштајн"

Ид рада: 2439

Опис рада

...Још један обичан дан и мој одлазак у школу.Уједно, још један дан у ком пролазим поред једног од најомраженијих делова Новог Сада.Зашто је то тако? Ни са својих скоро 18. година нисам сазнала.Док сам туда пролазила као мала, са мамом и татом, увек сам гледала своје вршњаке како се играју са другачијим играчкама него ја и моји другари у вртићу.Њихове играчке су увек биле покидане, старе, прљаве или импровизоване од оног што су налазили на улици.Мама ми је говорила да многи од њих немају родитеље, или живе у породицама где су запостављени.Касније сам сазнала да је таквој деци отежано образовање у основној школи због лошег говора српског језика, а само мали број упише средњу школу.У исто време, запошљавање Рома је најчешће неформално , са скраћеним радним временом или на одређено време и махом на пословима који захтевају низак степен образовања.Многи појединци који нађу посао и даље радећи, остају сиромашни.Њихови родитељи, такође неписмени и без стручне спреме, бију битку са егзистенцијалним питањима, а деца остају без потребних смерница о важности образовања и шта се образовањем добија.Још од првог разреда деца из ромских породица су дискриминисана због облачења, хигијене, запуштености, али нико није свестан у каквим нехуманим условима живе.У краћем истраживању које сам спровела због овог конкурса, дошла сам до фрапантног податка да велики део традиционалних ромских породица не жели образовање за њихову децу, јер би то довело до, како они верују , искорењивања ромског индетитета.Друштвене дистанце и баријере које постоје између ромског и неромског становништва, све је већа.Остаје ми нада да ће нове генерације променити поглед на ову појаву и себи и другима ставити до знања, да наши суграђани, само због другачијег порекла, нису ништа мање вредни од осталих који живе у нашем окружењу.Фотографијом желим да прикажем да сви имамо иста права и да они нису ништа мање вредни од нас.Они су само деца која су увек насмејана и срећна са тим што имају, зато што не знају за боље.