Опис рада
Некада је било једноставно живети.Данас само постоји борба за животом и опстанак.Некада на планети земљи је било сто људи,а данас та цифра прелази милионе и милионе.Раније је било све прелепо.Природа.Чист ваздух,зеленило свуда.Та лепота је красила нашу планету земљу.Међутим,сада се то променило.Људи је све више и више,али је све више и више себичлука и мржње.Човек је искоренио све лепоте наше земље.Данас делове земље више не прекрива природа.Данас су то само грађевине,фабрике...Човек замењује зелене површине великим грађевинама.Где год да одемо око нас су саме грађевине:куће,станови,знаменитости,зграде и оно најгоре фабрике које загађују и трују нашу планету земљу.Као да смо у лавиринту којем нема краја.Није само то што уништава земљу.Да удовољи себи човек је изумео аутомобиле,трамваје и технологију којом смо данас опседнути.Аутомобили,трамваји трују ваздух.Када погледамо данас је све бело-црно.Заменили смо разнобојну природу црним и сивим грађевинама.Опседнути технологијом и другим стварима које нам замагљују поглед на свет не видимо шта се заиста дешава.Уживањем у стварима које смо изградили не запитамо се „Како то утиче на нас?“ ал оно најбитније „Како утиче на живи свет око нас?“Мислимо да ће све проћи без проблема,али се варамо.Кад тад ће нас стићи све.Оно што смо изградили,обрушиће се на нас.Све има своје последице.То се неће десити одмах него кроз године и године.И тада ћемо се покајати шта смо урадили природи и чиме смо је заменили.Природа ће се окренути против нас и вратити нам дупло за сву ону бол коју смо јој нанели.Али нећемо само ми патити,патиће и живи свет око нас.Који није крив за оно што је урађено природи.Животиње губе своје станиште,свој дом.Долази до изумирања врста.Због своје илузије савршености ускраћујемо живот животињама,а не схватамо да је то само илузија.Илузија која ће некад испарити.И тад ћемо схватити да је то била само пролазна срећа која штети и нама и осталим живим бићима.Долази и до тешких обољења.С којима се по први пут срећемо у животу.Наша уздизања и преувеличавања наших вредности довешће нас до краја нашег постојања.Веома брзо смо уништили оно што нам је подарила природа.Нисмо свесни којом брзином пропадамо.Уместо да нам је живот испуњен миром,срећом коју проналазимо у малим стварима,он је постао узбуркана лађа.Ми смо мир заменили ратом.Срећу смо заменили лажним надањима.Све док ово траје,ова пропаст,уништавање планете земље.Ми ништа нисмо чинили.Били смо заслепљени стварима која су нам омогућавала бег од стварности.Касно смо схватили шта се дешава око нас, уствари шта је већ учињено.Полако схватамо да нам земља полако клизи из руку.Касно схватамо да треба нешто учинити.Међитим,док смо се ми сетили планета земља је патила.Полако делић по делић нестаје.Мада никад није касно да се исправи грешка.Само треба снажном вољом урадити све што је потребно спасити наш дом.Јер ако га изгубимо нећемо моћи повратити га.Остаће само прашина и пепео,као да ништа уопште није постојало.
English