Видео категорија
Да погледате резултате гласања кликните овде
Радови у категорији видео
Опис рада
Кратки анимирани филм “180 секунди” је рад на тему “Животна средина и климатске промене”. То је представљање оног што нас може дочекати у будућности уколико не почнемо да бринемо о планети. Представљен кроз низ кратких разговора између родитеља и њихове деце, пратећи генерацију кроз генерацију једну породицу, рад прича о нади ка бољем свету, стварној ситуацији и тенденцији одраслих ка рационализацији проблема. Ово је кратка прича о старијима и младима, притиску друштва са обе тачке гледишта. О песимизму, оптимизму и одрастању.Радња се одвија у замишљеном граду у будућности, где прича почиње у блиској будућности, а завршава се његовим колапсом под надолазећом водом. Самих 180 секунди видеа представљених као 180 минута на сату представљају врсту којој врем такође откуцава - људе.Филм је цртала и анимирала Маша Шалиначки, скрипту су писали Маша Шалиначки и Душан Дакић. Гласове ликовима су позајмили Маша Шалиначки, Душан Дакић и Тијана Капелан, док је музика за филм оригинална композиција Душана Дакића.
Опис рада
Овај видео рад обрађује тему - Животна средина и климатске промене. Сам назив рада "Прва и последња кап" треба да укаже на проблем загађења воде и њене експлоатације. Ученици су кроз пример у нашој општини увидели какав проблем и опасност по животну средину, водене ресурсе, и животе људи могу имати деривационе мини хидроелектране, које су заправо негативан пример коришћења обновљивих извора енергије. Рад почиње -првом капи- која симболизује почетак живота на нашој планети. Развој живота који је вода даривала нарушава човек. Не само што је вода загађена, већ, у случају мини хидроелектрана, мање планинске реке и потоци потпуно нестају из корита кроз цеви. Видео поручује да још увек има наде, и да морамо усмерити своје деловање како бисмо променили своје навике и сачували водене ресурсе којих има све мање а који су основ за постојање и очување нашег живота.
Опис рада
Тема нашег видео записа је ,,ЕУ и Србија''.У процесу преговора за ступање у чланство Европске уније, Србија се суочава са бројним изазовима и препрекама. Користи које би Србија могла да има од настојања да се приближи стандардима Европске уније су многоструке.Ми смо кроз овај кратак видео запис хтели да покажемо реалну слику о томе, шта наш председник општине и становници нашег града мисле о уласку Србије у Европску Унију и да прикажемо наш мали град на југу Србије.
Опис рада
Тема нашег рада је из категорије људских права. Одлучиле смо да прикажемо њихову еволуцију и развој кроз време. У нашем видеу можете да видите разлике и сличности у законима и њиховој практичној примени у различитим добима и друштвеним уређењима. Овим радом смо такође хтеле да пробудимо свест у људима да и даље није касно да започнемо промену као и борбу за слободу и боље време. Опште позната чињеница је да сваки човек може променити једино себе. Дакле, порука нашег видеа је да свака промена креће од појединца и да треба да уложимо максимално енергије која ће до те промене и довести.
Опис рада
Ми, ученице 1. разреда Интернационалне школе у Београду, одазвале смо се на овај конкурс и одабрале тему "Животна средина и климатске промене", стављајући акценат на тренутне прилике у Србији. Покушали смо да рад прикажемо новинарски, као кратке вести, у видео формату и пријављујемо се на категорију ВИДЕО. Нашим кратким коментарима, које прате адекватне фотографије, о тренутној еколошкој ситуацији у Србији, желеле смо да укажемо колико смо као друштво неодговорни у свом понашању према очувању животне средине за будуће генерације. То је данас сигурно један од најбитнијих аспеката рада и живота човека и друштва у целини, очувања здравља сваког појединца и планете. То смо приказали кроз аргументоване чињенице. Не смемо дозволити да немарност и небрига појединца и друштва угрозе основне постулате живота и битисања. Зато смо покушали да апелујемо да се подигне глас разума, да обновимо уништено, да сачувамо животну средину и здравље људи и тако постанемо део породице одговорних, напредних, здравих и одрживих земаља Европе и света. Указали смо на то да смо свакодневно сведоци неодговорног понашања грађана и друштва у целини, што показују драматични призори гомиле пластичног и кућног отпада у рекама, посебно Лиму и Дрини. Потпећко језеро је права еколошка катастрофа. Хиљаде дивљих депонија широм Србије су еколошке темпиране бомбе. Крчење шума и развој инфраструктуре довели су до већ алармантног нестајања многих биљних и животињских врста. Упркос свим подацима Србија касни са реформама из области животне средине и отварању Поглавља 27 у приступним преговорима са Европском унијом. Највећи проблем је загађење ваздуха услед коришћења производње енергије из конвенционалних извора (термоелектране су највећи загађивачи), великог број возила са моторима Еуро 3 и Еуро 4, дуванског дима, загађење буком, изложености хемикалијама, велике концетрације алергена и др. Истраживање ЕУ је показало да је аеро загађење честицама ПМ 2.5 узрок 13% свих смртних случајева. Нажалост, Београд је један од најзагађенијих градова у свету, а алармантна ситуација је и на целом Балкану. Негативни аспекти Климатских промене су евидентни, галопирају напред са немарношћу човека и не предузимањем базичних мера заштите, тако да се цела планета суочава са озбиљним последицама. Истакли смо да се, у склопу париског споразума о климатским променама, ЕУ сагласила да смањи емисију штетних гасова са ефектом стаклене баште и постигне потпуну декарбонизацију привреде до половине овог века. У исто време у развијеним деловима Европе ничу насеља нулте енергије, нпр. БедЗед (Беддингтон Зеро Енергy Девелопмент) у лондонској цетврти Суттон, Гисинг и Асперн у Аустрији, соларни град Линц-Пицхлинг и многобројни други примери. 2020. година је била рекордна по количини произведене електричне енергије из обновљивих извора, први пут више него из фосилних. Усвајање постулата здравог живота, очување природе, примена хибридних и електричних аутомобиле и бицикала, рециклаже и избацивање пластке из свакодневног живота, примена зелене архитектуре, прелазак са фосилних горива на обновљиве изворе енергије, довела је до видљивих резултата. Нашим заједничким апелом, ДИГНИМО ГЛАС, ПРОБУДИМО СВЕСТ ГРАЂАНА, ИЗГРАДИМО ЗДРАВИЈУ ЖИВОТНУ СРЕДИНУ, завршили смо овај наш рад.
Опис рада
Наш тим осмислио је и направио видео о загађењу ваздуха у оквиру теме ,,Животна средина и климатске промене’’. Намера нам је била да проширимо свест грађана о проблему загађења ваздуха како би дали наш мали допринос у успостављању основе да се он једном реши. Статистичке процене кажу да je 13.700 смрти било узроковано аерозагађењем 2019. године у нашој земљи. Ову чињеницу сматрамо алармантном и залажемо се за препознавање овог проблема од стране грађана и државних органа, који би требало удружено и посвећено да раде на адекватном решењу. Како смо поменули, сматрамо да се мора кренути од подизања свести о важности, па и хитности суочавања са питањем загађења ваздуха.Током израде овог пројекта, пратили смо податке о стању ваздуха сваког дана у периоду децембар-јануар. Служили смо се подацима који су доступни на сајту iqair.com. На основу њих смо пратили да ли и колико одређени загађивачи прелазе безбедне границе. Такође, покушали смо да стање ваздуха забележимо путем фотографија, које се могу видети кроз видео. Све фотографије коришћене у видеу су дело нашег тима. Сам видео је осмишљен тако да гледаоца заинтересује за тему, као и да му саопшти основне информације о овој врсти загађења.Прво дефинишемо загађујуће супстанце које су најутицајније тј. најопасније по нас. У питању су ПМ честице, озон, сумпор-диоксид, азот-диоксид и угљен-моноксид. Ове супстанце стварају широк спектар симптома код људи, мада они углавном спадају у проблеме респираторног система. Затим истичемо ПМ честице, јер оне најчешће ,,прљају’’ ваздух, поготово у Београду. У видеу се може сазнати како сваки загађивач појединачно доспева у атмосферу, као и ефекте које има на организам. Пажњу смо дали и индивидуалним ложиштима, која знатно повећавају аерозагађење у многим градовима Србије. Након тога се може чути и о улози коју има саобраћај у овом контексту. Прометне саобраћајнице су доминантни извор азот-диоксида у градовима, а испуштају и ПМ честице. При крају смо нагласили удео наших термоелектрана у емисији сумпор-диоксида. Емисије овог токсичног гаса у Србији су вишеструко изнад стандарда прописаног од стране ЕУ. Иако је загађеност ваздуха у нашим градовима на високом нивоу, верујемо да ће се ситуација побољшати ако предузмемо исправне кораке. Друштво прво мора да спозна шта је проблем, а надлежне институције би требало да делују у правцу разрешења истог. У видеу смо се позвали на добар пример - одлуку Електродистрибуције Србије да изгради постројење за одсумпоравање у једној од наших највећих термоелектрана. Скренули смо пажњу и на значај зелених површина у градовима, које нажалост, не добијају довољно пажње од стране локалних власти. Мислимо да и појединци могу направити промену, треба стремити ка одрживим принципима у свакодневном животу. Запитајмо се некад око свакодневних индивидуалних понашања која можемо мењати. На пример, да ли можемо ићи пешке или бициклом уместо колима? Прави одговори на оваква једноставна и мала питања од стране сваког од нас појединачно могу значајно утицати на квалитет ваздуха који удишемо сви заједно.За крај, наш тим је покренуо Инстаграм страну намењену информисању јавности, коју можете наћи на @beograd_vazduh и позивамо све да нас запратите и придружите нам се у нашој малој, али одлучној борби за више свести и здравији ваздух!
ТОП 5
Опис рада
Здраво свима, желели бисмо да са вама поделимо један видео. Заједно смо покушали да на сликовит и нама занимљив начин представимо колико су људска права битна, а борба за њих неизоставна. Од давнина, људи су се борили за своја права, тежили су да овај свет постане боље и сигурније место. Иако је 21.век људска права су и даље угрожена. Због тога смо одлучили да направимо видео у коме ћемо са вама поделити занимљиву причу о људским правима. Надам се да ће овај видео дати барем мали допринос подизању глобалне свести о овој ванвременској теми. Уживајте!
Опис рада
Кратки анимирани филм “180 секунди” је рад на тему “Животна средина и климатске промене”. То је представљање оног што нас може дочекати у будућности уколико не почнемо да бринемо о планети. Представљен кроз низ кратких разговора између родитеља и њихове деце, пратећи генерацију кроз генерацију једну породицу, рад прича о нади ка бољем свету, стварној ситуацији и тенденцији одраслих ка рационализацији проблема. Ово је кратка прича о старијима и младима, притиску друштва са обе тачке гледишта. О песимизму, оптимизму и одрастању.Радња се одвија у замишљеном граду у будућности, где прича почиње у блиској будућности, а завршава се његовим колапсом под надолазећом водом. Самих 180 секунди видеа представљених као 180 минута на сату представљају врсту којој врем такође откуцава - људе.Филм је цртала и анимирала Маша Шалиначки, скрипту су писали Маша Шалиначки и Душан Дакић. Гласове ликовима су позајмили Маша Шалиначки, Душан Дакић и Тијана Капелан, док је музика за филм оригинална композиција Душана Дакића.
Опис рада
Циљ овог видеа је да се подигне свест код људи о значају људских права, права на недискриминацију и интеркултуралност. Треба знати који су механизми за заштиту људских права. Видео шаље снажну поруку о проблему којим хоћемо да скренемо пажњу на значај недискриминације. У видеу су укључена деца из различитих држава широм света која говоре различитим језицима. Тиме се показује различитост, али и поштовање према њима, јер смо заправо сви ми једнаки и треба да поштујемо једни друге!
Опис рада
Одабрали смо тему животна средина и климатске промене јер су једне од најважнијих тема данашњице. Наш видео представља приказ резултата загађења животне средине и климатских промена, али и начине на које ми можемо помоћи, као и то колико је европска унија допринела овој борби. Клавиром причамо причу наших мисли о овој теми...Видео је снимљен у окружењу наших домова и школе, чиме смо биле још више подстакнуте да причамо о овој теми.Немојте бити лењи и занемаривати овај проблем, јер ми смо ти који морамо да реагујемо!
Опис рада
"2020. година кроз протесте" ауторски је рад ученица трећег разреда Прве нишке гимназије - Анастасије Милојић, Саре Василев и Катарине Стаменковић на тему "Људска права". Сложиле смо се да је година која је за нама на нас оставила највише утисака и тиме нам чак и променила погледе на неке теме. Једна од најзначајнијих су дефинтивно људска права и непрестана борба за њих. Она су нешто што смо сви донекле олако схватали и "подразумевали", док се није догодила година која је нашим генерацијама дефинисала појам борбе за људска права. Управо она, таква каква је, пуна успона и падова, инспирисала је наш рад. Порука коју желимо њиме да пошаљемо јесте да су људска права неприкосновена и да се за права и једнакост увек треба борити. Свесне смо да су неки од поменутих протеста са собом донели и немире или неетичко понашање, што, свакако, не подржавамо и не подстичемо икога на исто. Верујемо да је се за мир може изборити једино мирним путем и то је наш мото.
Потврда
Обавезна регистрација
Региструј се / Пријави сеНакон регистрације проверите своје email сандуче (spam / junk) како би верификовали ваш налог. Уколико се пријављујете преко Facebook-а или Gmail-a није потребно да урадите верификацију.
English